Nje­mač­ka Am­ba­sa­da u Pod­go­ri­ci pri­re­di­la je lju­bi­te­lji­ma mu­zi­ke iz­u­zet­no ugod­no iz­ne­na­đe­nje, po­ča­stiv­ši ih pra­vim mu­zič­kim „slat­ki­šem”, a sve u skla­du sa pro­sla­vom Sve­tog Ni­ko­le po no­vom, Gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru, a u su­sret Bo­ži­ću. Ta­ko je ov­da­šnja pu­bli­ka do­bi­la iz­u­zet­nu pri­li­ku da od­slu­ša, ali i po­gle­da, bo­žić­ni kon­cert kla­vir­skog du­e­ta „Pi­a­no­ta­in­ment”, u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić”, ko­ji nje­go­vi čla­no­vi na­zi­va­ju „Lu­di kon­cert”.
Du­et či­ne pi­ja­ni­sti, bo­lje re­ći vir­tu­o­zi, Mar­sel Dorn i Šte­fan Veh. No, ni­je ri­ječ sa­mo o vir­tu­o­znom iz­vo­đe­nju, već i od­lič­nom po­zna­va­nju isto­ri­je mu­zi­ke. Za­to ne ču­di, što je od pr­vog do po­sljed­njeg to­na nji­hov kon­cert li­čio na jed­nu ve­li­ku mu­zič­ku igru, baš ka­ko i do­li­ku­je pra­znič­nom du­hu. Sa ma­lo sje­te, a vi­še ra­do­sti u me­lo­di­ja­ma, ko­ju ostva­ru­ju vje­štim žan­rov­skim mik­so­vi­ma, ne pla­še­ći se, re­ci­mo, da ba­rok­nu kom­po­zi­ci­ju iz­ve­du u ma­ni­ru bu­gi-vu­gi­ja ili u džez ob­ra­di, ili da iz jed­ne pre­đu u dru­gu kom­po­zi­ci­ju. Ujed­no, uz vir­tu­o­znost i iz­u­zet­nu mu­zi­kal­nost, pi­ja­ni­sti se­bi do­zvo­lja­va­ju da se po­na­ša­ju kao u ka­ba­reu, i to mo­der­ni­zo­va­nom. Jer, oni ni­su sa­mo pu­ki iz­vo­đa­či, oni su i glum­ci – ko­mi­ča­ri, ko­ji to­li­ko do­bro zna­ju za mje­ru da nji­hov geg ni­ka­da ni­je ne­u­ku­san i uve­se­lja­va sve od se­dam do 77 go­di­na. Po­red to­ga, „do­pu­šta­ju” da sva­ko u pu­bli­ci do­slov­no vi­di što se de­ša­va na kla­vi­ja­tu­ri, kao i na nji­ho­vim li­ci­ma. Jer, ka­da već ži­vi­mo u 21. vi­je­ku, za­što ne is­ko­ri­sti­ti i teh­ni­ku, pa na ve­li­kom ekra­nu (plat­nu ra­za­pe­tom iz­nad njih), a za­hva­lju­ju­ći ka­me­ra­ma ko­je ih sni­ma­ju, i iz zad­njeg re­da sve vi­di­te kao na dla­nu. No, in­ter­ak­ci­ju s pu­bli­kom ni­je­su ostva­ri­li sa­mo na taj na­čin, već i šar­mant­nom pri­čom, kao i uklju­či­va­njem u kon­cert. Za­to ne ču­di što su to­li­ko odu­še­vi­li pu­bli­ku da ona ni na­kon sat i ma­lo ja­če ni­je htje­la da se ra­sta­ne s nji­ma, pa je tra­ži­la još. A, Dor­na i Veks su od­go­vo­ri­li po­zi­tiv­no i po­ča­sti­li ih sa još dva bi­sa, kao što su ih ka­sni­je na kok­te­lu na­kon kon­cer­ta, u ho­lu KIC-a po­ča­sti­li ku­va­nim cr­nim ve­nom, baš ka­ko i do­li­ku­je pra­znič­noj, zim­skoj at­mos­fe­ri. I na­rav­no, i da­lje se dru­ži­li sa pu­bli­kom.
Ina­če, na kon­cer­tu su Veks i Dorn ugo­sti­li čla­ni­ce ho­ra „Joy of mu­sic”, ko­je su iz­ve­le dvi­je tra­di­ci­o­nal­ne bo­žić­ne pje­sme, a u jed­nom di­je­lu na­stu­pa sce­nu su po­di­je­li­li sa ov­da­šnjim bub­nja­rom Mar­ti­nom Đor­đe­vi­ćem.
Pu­bli­ci se obra­ti­la i di­rek­tor­ka KIC-a Sne­ža­na Bur­zan ko­ja je za­hva­li­la Am­ba­sa­di Nje­mač­ke, kao i svim dru­gim am­ba­sa­da­ma sa ko­ji­ma ima­ju sa­rad­nju, a za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma se u ovoj usta­no­vi odr­ža­va­ju kva­li­tet­ni i sa­dr­žaj­ni pro­gra­mi. Ona je na­ja­vi­la da će u KIC-u bi­ti odr­ža­no još ne­ko­li­ko bo­žić­nih kon­ce­ra­ta. Ovaj kon­cert or­ga­ni­zo­va­la je Am­ba­sa­da Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Nje­mač­ke u Pod­go­ri­ci u sa­rad­nji sa KIC-om „Bu­do To­mo­vić”.Ž.J.


Pop, džez i kla­si­ka

Šte­fan Veh i Mar­sel Dorn osno­va­li su „Pi­a­no­ta­in­ment” pri­je 20 go­di­na. Per­for­man­som ko­ji na­zi­va­ju „Lu­di kon­cert” ob­i­šli su cio svi­jet. Duo nje­gu­je pop, džez i kla­sič­nu mu­zi­ku, auten­tič­ne ob­ra­de i ne­pred­vi­di­ve ide­je ko­je se vr­te sa i oko mu­zi­ke, a na­stu­pi su im pro­že­ti hu­mo­rom. Veh i Dorn su 2007. go­di­ne do­bi­li ti­tu­lu umjet­ni­ka ko­ji re­pre­zen­tu­ju kla­vir­sku mar­ku Blit­ner, a dvi­je go­di­ne ka­sni­je po­zva­ni su da bu­du čla­no­vi ži­ri­ja u fi­na­lu naj­ve­ćeg svjet­skog kla­vir­skog tak­mi­če­nja „Irm­ler„ ko­ji se bi­je­nal­no odr­ža­va u ki­ne­skom gra­du Gu­an­gzhou, pod po­kro­vi­telj­stvom pred­sjed­ni­ka Ki­ne i Nje­mač­ke.


Am­ba­sa­dor Ma­tern: Sla­vi­mo Sve­tog Ni­ko­lu!

Pri­je nji­ho­vog na­stu­pa pu­bli­ci se obra­tio Hans Gin­ter Ma­tern, am­ba­sa­dor Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri ko­ji je iz­ra­zio svo­je za­do­volj­stvo što se pu­bli­ka oda­zva­la nji­ho­vom po­zi­vu u ve­li­kom bro­ju. S pu­bli­kom je po­di­je­lio i ne­ko­li­ko lič­nih im­pre­si­ja o zna­ča­ju ko­ji pra­zno­va­nje Sve­tog Ni­ko­le i Bo­ži­ća, ima za nje­ga, kao i za sve Njem­ce. Jer, pod­sje­tio je am­ba­sa­dor Ma­tern, u za­pad­nom hri­šćan­stvu se sla­vi vri­je­me Adven­ta, ko­je do­la­zi ne­ko­li­ko sed­mi­ca pri­je Bo­ži­ća. Ka­ko ka­že Ma­tern, u to vri­je­me dje­ca ima­ju ma­le ka­len­da­re, i sva­ki dan je ozna­čen ma­lim pro­zor­či­ćem iza ko­jeg se na­la­zi čo­ko­la­di­ca, a, ka­že Ma­tern, ni on ove go­di­ne ni­je odo­lio tra­di­ci­ji ko­ri­šće­nja tog ka­len­da­ra.
- Ve­če­ras sla­vi­mo Sve­tog Ni­ko­lu. To je sta­rac sa du­gom bi­je­lom bra­dom, ob­u­čen u cr­ve­no odi­je­lo, ko­ji nam do­no­si po­klo­ne. A, nje­ga pra­ti lju­ti­ti čo­vje­ču­ljak Kneh Ru­preht, ko­ji bi­lje­ži da li su se dje­ca to­kom go­di­ne li­je­po po­na­ša­la i go­vo­ri Sv. Ni­ko­li da li da ne­kom dje­te­tu da po­klon. Re­kli su mi da ste se vi ove go­di­ne u ve­li­koj mje­ri pri­stoj­no po­na­ša­li, i za­to je Sv. Ni­ko­la va­ma do­nio ve­če­ras po­seb­no ve­li­ki po­klon – re­kao je am­ba­sa­dor Ma­te­rn, na­ja­vlju­ju­ći kon­cert pi­ja­ni­sta i nji­ho­vih go­sti­ju, po­že­ljev­ši svi­ma sre­ćan Bo­žić.